Novosadopolis

U poslednje vreme jedna stvar mi nikako ne da mira i veoma me brine. Reč je zapravo o našoj omladini i njihovom vaspitanju. Zbog prirode posla kojim se bavim dosta obilazim srednje škole i razgovaram sa decom koja su prvi i drugi razred i primećujem da je njihov pogled na svet veoma drugačiji od naših, a da je njihov rečnik mnogo siromašniji nego što je bio naš u njihovim godinama, čast izuzecima. Znam da nam je svima jasno da mladi informacione tehnologije ne koriste na pravi način, ali mislim da je problem mnogo dublji od toga što naša omladina sve svoje slobodno vreme provodi na internetu.

Šta je zapravo problem?

Pre svega mladi više, čast izuzecima, uopšte ne čitaju. Čitaju oni, ali to su neke knjige koje ne bih preporučila ni starijima, a kamoli deci u pubertetu. Ista je stvar sa osnovcima, oni tek uopšte više ne čitaju. Danas su moderne knjige o vampirima, knjige o ljubavi između tinejdžera preko facebooka i tako dalje. Nemam ništa protiv moderne i savremene književnosti, ali je činjenica da se u našoj zemlji, tačnije naše izdavačke kuće prevode razne knjige koje nisu primerene tom dobu. U svakom slučaju ja se sećam da je nama Tom Sojer, Haklberi Fin, Družina Pere Kvržice, Hajduci bili obavezna literatura, o Žil Vernu neću ni da govorim. I čini mi se da kada odrastate uz takve knjige više verujete u pozitivne stavove i negujete zdrave stilove života, a ne kada čitate o vampirima i kojekakvim čudovištima. Takođe, u prodavnicama knjiga uopšte se više ne pazi koje knjige ko kupuje. Tako na primer moja mlađa sestra čita Pedeset nijansi i onda želi da joj se objasni pojam analnog dilda. Stvarno svašta.

Zaključak

Vratite deci njihove knjige, promovišite bajke, trudite se da mladi što duže ostanu mladi i pre svega deca i svet će sigurno biti lepše mesto za život, a oni će biti manje agresivni i zahvalniji! 

Otkako sam bila mala u mojoj kući su se novine kupovale svakodnevno. Nikada se nije desilo, a da se ujutru ne kupe bar tri, četiri različite novine. Vremenom su počele da se kupuju samo jedne. Valjda sam od tada stekla naviku da svakog jutra prelistam dnevnu štampu i informišem se o stanju u svetu i kod nas. Što sam više čitala novine sve su više postajale razonoda, a ne informativno štivo. Danas to više čak nije ni razonoda.

Šta se dogodilo?

Ono što je nekada bilo žuta štampa, danas je postalo servis javnog informisanja. Čak i kultne novine, koje su važile za ozbiljne postale su mesto gde se odvija medijski rat između takozvanih zvezda. To uopšte nije zanimljivo. Takođe, afere o kojima se piše samo su način da se javnosti skrene pažnja sa realnih problema u kojima se naša zemlja nalazi. Sve se to desilo jer novine nisu više slobodne, sve je više publikacija koje su u vlasništvu političkih stranaka, a cenzura je postala dobar dan srpskog novinarstva. Sve one bitke koje su se bile devedesetih za slobodu štampe, fakat su bile uzaludne. Situacija u medijima se nije ni malo promenila, a u određenim medijima su čak ostali i isti ljudi da rade. Sve je to jedna velika šarena laža koja nam se servira iz dana u dan. A ljudi gladni svega, gutaju šta god im se da. Da čovek uhvati jeza. Važno je obratiti pažnju i na emisije i novine koje se nazivaju nezavisnim, i one su nečije vlasništvo, uglavnom marketinških mogula, ja njih upoređujem sa vukovima u jagnjećoj koži. Kada bolje sagledam sve, stvarno ima svega.

Zaključak

Sve u svemu štampana izdanja su jedna velika igranka bez prestanka. Ima svega, nema čega nema. Samo treba da se naučimo da sve što pišu novine uzimamo sa razervom. Da ne verujemo u sve što tamo piše. Da pazimo i kad nedeljom čitamo horoskop, jer se neretko dešava da i tih par redova ponavljaju od prošle nedelje.