Novosadopolis

U poslednje vreme jedna stvar mi nikako ne da mira i veoma me brine. Reč je zapravo o našoj omladini i njihovom vaspitanju. Zbog prirode posla kojim se bavim dosta obilazim srednje škole i razgovaram sa decom koja su prvi i drugi razred i primećujem da je njihov pogled na svet veoma drugačiji od naših, a da je njihov rečnik mnogo siromašniji nego što je bio naš u njihovim godinama, čast izuzecima. Znam da nam je svima jasno da mladi informacione tehnologije ne koriste na pravi način, ali mislim da je problem mnogo dublji od toga što naša omladina sve svoje slobodno vreme provodi na internetu.

Šta je zapravo problem?

Pre svega mladi više, čast izuzecima, uopšte ne čitaju. Čitaju oni, ali to su neke knjige koje ne bih preporučila ni starijima, a kamoli deci u pubertetu. Ista je stvar sa osnovcima, oni tek uopšte više ne čitaju. Danas su moderne knjige o vampirima, knjige o ljubavi između tinejdžera preko facebooka i tako dalje. Nemam ništa protiv moderne i savremene književnosti, ali je činjenica da se u našoj zemlji, tačnije naše izdavačke kuće prevode razne knjige koje nisu primerene tom dobu. U svakom slučaju ja se sećam da je nama Tom Sojer, Haklberi Fin, Družina Pere Kvržice, Hajduci bili obavezna literatura, o Žil Vernu neću ni da govorim. I čini mi se da kada odrastate uz takve knjige više verujete u pozitivne stavove i negujete zdrave stilove života, a ne kada čitate o vampirima i kojekakvim čudovištima. Takođe, u prodavnicama knjiga uopšte se više ne pazi koje knjige ko kupuje. Tako na primer moja mlađa sestra čita Pedeset nijansi i onda želi da joj se objasni pojam analnog dilda. Stvarno svašta.

Zaključak

Vratite deci njihove knjige, promovišite bajke, trudite se da mladi što duže ostanu mladi i pre svega deca i svet će sigurno biti lepše mesto za život, a oni će biti manje agresivni i zahvalniji!