Novosadopolis

Otkako sam bila mala u mojoj kući su se novine kupovale svakodnevno. Nikada se nije desilo, a da se ujutru ne kupe bar tri, četiri različite novine. Vremenom su počele da se kupuju samo jedne. Valjda sam od tada stekla naviku da svakog jutra prelistam dnevnu štampu i informišem se o stanju u svetu i kod nas. Što sam više čitala novine sve su više postajale razonoda, a ne informativno štivo. Danas to više čak nije ni razonoda.

Šta se dogodilo?

Ono što je nekada bilo žuta štampa, danas je postalo servis javnog informisanja. Čak i kultne novine, koje su važile za ozbiljne postale su mesto gde se odvija medijski rat između takozvanih zvezda. To uopšte nije zanimljivo. Takođe, afere o kojima se piše samo su način da se javnosti skrene pažnja sa realnih problema u kojima se naša zemlja nalazi. Sve se to desilo jer novine nisu više slobodne, sve je više publikacija koje su u vlasništvu političkih stranaka, a cenzura je postala dobar dan srpskog novinarstva. Sve one bitke koje su se bile devedesetih za slobodu štampe, fakat su bile uzaludne. Situacija u medijima se nije ni malo promenila, a u određenim medijima su čak ostali i isti ljudi da rade. Sve je to jedna velika šarena laža koja nam se servira iz dana u dan. A ljudi gladni svega, gutaju šta god im se da. Da čovek uhvati jeza. Važno je obratiti pažnju i na emisije i novine koje se nazivaju nezavisnim, i one su nečije vlasništvo, uglavnom marketinških mogula, ja njih upoređujem sa vukovima u jagnjećoj koži. Kada bolje sagledam sve, stvarno ima svega.

Zaključak

Sve u svemu štampana izdanja su jedna velika igranka bez prestanka. Ima svega, nema čega nema. Samo treba da se naučimo da sve što pišu novine uzimamo sa razervom. Da ne verujemo u sve što tamo piše. Da pazimo i kad nedeljom čitamo horoskop, jer se neretko dešava da i tih par redova ponavljaju od prošle nedelje.