Novosadopolis

Ponekad imam osećaj da kako godine prolaze, stvari koje su ranije bile lepe i normalne, sada postaju nakaradne i sve ostalo samo ne lepe. Ovo je veoma opširno objašnjenje jedne vrlo jednostavne teme. Nekada je normalno i lepo bilo da se dvoje ljudi zabavlja neko vreme i uživa u tim trenucima pre nego što stupe u seksualni odnos. Danas kada žene ili muškarac ne žure sa takvim stvarima oni su obično ili veoma frustrirana (žena) ili Edipovac (muškarac). Daleko od toga da želim da vam pričam o moralnim kodeksima ili o čistom seksu. Daleko od toga da sam za to da se u seksualne odnose stupa samo kada se izgovori sudbonosno da, ono što mene konkretno muči jeste što se vremenom neke stvari posmatraju sa gađenjem.

Hajde, ne mora se uvek sve svoditi na seks. Uzmimo drugi primer. Nekada je normalno bilo da deca kada već ne mogu napolju da se igraju, da uzmu i da čitaju knjige, da prave makete ili da crtaju. Danas se sve svodi na igranje video igrica i celodnevno gledanje američkih serija čiji scenariji često podsećaju na Teletabise. Nebo je plavo, trava je zelena. A kada im skrenete pažnju na neke stvari, oni vam obično kažu – Ne smaraj!

Ne mogu da se setim u kom trenutku je beše sve počelo da se menja, u kom trenutku smo zanemarili neke osnovne životne lepote. Kada je ružno postalo lepo i obrnuto?

Jesam romantičan tip, nekada gledam u prošlost i lepo mi je, češće gledam po internetu šta ćemo imati od tehnike sve u budućnosti i ne mogu da prestanem da se divim čovekovoj genijalnosti. Samo mi je žao što većina od nas zanemaruje lepe stvari koje su nam nekada bile tako bliske.

Knjigu u ruke i pravac klupa u parku. Voljenu osobu za ruku i pravac na most, odatle se vidi najlepši zalazak sunca. Film uvek možemo odgledati kasnije.