Zašto ne želim da napišem roman
I kada sam bila mlađa, a i sada oduvek sam maštala da postanem veliki pisac i da tada postanem slavna i bogata, a da se ljudi dive mojoj napisanoj reči. Ne mogu da lažem pa da kažem da nisam nikada probala. Jesam. I to nekoliko puta. Počinjala sam razne priče. Jednu sam razvukla na čak osamdeset strana i dala je mami i drugarici da je pročitaju. Nisu bile baš nešto zadovoljne, a ruku na srce nisam ni ja. Sve mi je bilo bez veze. Svaki put sam u glavi imala sjajnu ideju, uvod, razradu i zaključak, ali kada bih sela ispred belog papira sve mi je to postajalo krajnje glupo. Onda sam se zapitala da li je to moguće?
Šta se zapravo dogodilo?
Kada sam bila dete i čitala Milovana Vitezovića, tada se znalo ko i kako piše knjige. Vremena su se sasvim promenila. Današnje spisateljice, liče na sve osim na spisateljice. Vokabular im se sastoji od nekoliko stotina stranih reči i to je to. Svaka druga napiše po knjigu ili dve u kojoj se obavezno radi o jednoj sponzoruši, momcima sa vrelog asfalta ili grupi poznatih ličnosti i sve one posle toga postanu donekle poznate, ali naravno ne i baš bogate, jer je suma koju izdvojite da biste napisali roman i kasnije ga izdali poprilična. Ja to ne umem. Ili ne želim. Što bi rekao Đorđe BAlašević u svojoj pesmi Slow Motion: Neću da o tom pišem roman kao svaki prosečan grandoman. E pa Đole, neću ni ja!
Zašto se to dešava?
Fotografi kažu da svaki prosečni građanin koji izdvoji malo više para za fotoaparat umisli da je fotograf, smatram da je i u književnosti slična situacija. Svako ko ume da napiše i sklopi prosto proširenu rečenicu postane pisac ili bloger, sasvim je svejedno. Meni se to ni malo ne dopada. Takođe, veliki je problem što se izmišljaju stvari, događaji i ljudi. Svetislav Basara u jednom svom delu kaže da je najbolje pisati u prvom licu i obrađivati situacije koje su vam se dogodile, jer se tako ne udaljavate mnogo od istine. S toga da bi neko napisao dobar roman ne može da šeta markiranu torbu i ne izlazi iz kuće, mora da se kreće među običnim ljudima i skuplja njihova iskustva i razne priče. Takvi ljudi uglavnom sede po kafanama, pa ću ja nastaviti da obilazim ta mesta, sve dok ne uspem da napišem taj roman!
Odličan post.
Autor AnaM — 07 Apr 2012, 21:56
Nekada su pesnici predvodili revolucije, danas idu na vikend ture po banjskim lečilištima i slikaju se grupno, kao teletabisi. A onda na fejsu razmenjuju slike i utiske. Kao da se nisu videli, i bili zajedno... Ja to zovem "sindrom japanskog turiste". Načela si temu vrednu diskusije, ali eto lenj sam postao i za to. Kamoli za roman. Ambicije nam behu istovetne svojevremeno... Svako dobro ti želim, i pozdrav!
Autor ... — 07 Apr 2012, 23:04
I ja imam odlične ideje za romane (ili duže priče), ali kao i ti, kada počnem da pišem, sve mi to izgleda glupo i nedovoljno zanimljivo...
U potpunosti se slažem sa tobom...
Pozz!
Autor sanjasuncica — 07 Apr 2012, 23:59
Ovaj komentar biće obimniji od ovog što si napisala.
Činjenice.
Laž u naslovu.
Na samom početku kažeš kako si želela i želiš da budeš slavna, bogata, itd.
Dalje.
Pravdaš odustajanje od željenog valjanim razlozima. Ja bih ipak prstom upro u tvoju lenjost.
Zašto?
Nemoj tražiti razloge protiv nego pokaži upornost. Veruj sebi. Pisanje se uči kroz pisanje. Pomenula si fotografiju. Medij kojim ti želiš da se iskažeš je pisane prirode. Pokušaj da rečima fotografišeš. Prikaži sliku.
Kada to savladaš stavi se u ulogu posmatrača. Posmatrača koji ti je ciljna grupa. To znači da ako pišeš mami i sestri one treba da vide šta si htela da kažeš. To je svrha poente. Smisao pisanja drugima. Lako je doći u zabludu i verovati da ono što se nama dopada bezuslovno mora da se dopadne i drugima. To što se tebi nije dopalo kazuje da nisi dobro fotografisala i verovatno si propustila da poentiraš!
Kada ti neko ovako govori počinje da te nervira tutorisanje neznanca. Zar ne?
To je ono što zovu stil. Hoću reći da ono što si ti napisala mora biti prepoznatljivo. Zamisli da čitaš dijalog dve tebi poznate osobe. Jasno bi videla ko su učesnici dijaloga. Ti znaš kako oni govore. Neka drugi znaju kada ti pišeš!
U ZDRAVLJE!!!
Autor kostabednik — 08 Apr 2012, 11:13