Novosadopolis

Bilo je to pre dve decenije. Mama M mi je prvi put donela kinder jaje. Bio je to trenutak koji dugo nisam mogla da zaboravim. Preukusna čokolada, a unutra još i igračka iz jednog dela. Sreća! Neopisiva, sreća! Čini mi se da danas više ne postoje slatkiši koji mogu da vam izmame toliki osmeh.

Zbog čega je to tako?

Odgovor je vrlo jednostavan, slatkiši su nam preko noći postali dostupni. I dan danas mogu da nabrojim sve poslastice koje sam kao mala jedva čekala da dobijem. Počinjem: kinder jaje, žvazbuka, kamene bombone, žvake u obliku cigareta, žvake na metar, cipiripi (koji uopšte nema ukus kao ovaj danas), smoki flips u velikoj žutoj kesi, čokoladica marke Čiča Gliša čudo od slatkiša… Eh, kad spomenuh tog Glišu, zbog njega sam postala kriminalac sa pet godina. Bilo je to početkom devedesetih ili pred sam kraj osamdesetih. Još uvek su postajale radnje koje su se zvale C Market i Pekabeta. Plate su bile otprilike tri i po maraka, ali nama deci to nije baš mnogo značilo, bar meni nije. Mama M je odvela u prodavnicu i stalno je gunđala kako ničega nema i kako je sve papreno skupo. Baš iz tog razloga, ja sam htela da joj pomognem, pa sam sa rafa gde su čokoladice ćapila jednog Glišu i skembala ga u džep. Po povratku kući ponosno sam ga izvadila iz džepa i krenula da ga otvorim, imala sam osećaj kao da sam ga zaradila. Međutim, prevarila sam se. Mama M me je videla i naterala me je da se u suzama vratim u C Market, da se izvinim tetama koje su tamo radile i vratim Glišu. Bio je to preveliki stres za mene i odlučila sam da se više ne bavim kriminalnim radnjama.

Koja je poenta priče?

Danas deca imaju mnogo veći izbor slatkiša nego što smo mi imali, imaju mobilne telefone i razna čuda tehnike i vrlo verovatno svakog dana uživaju u nekim stranim poslasticama o kojim mi nismo mogli ni da sanjamo. Zato današnja deca kradu tek kad odrastu! Njima je zanimljivije da opljačkaju banku, jer čokolade već imaju.