Novosadopolis

Gledam ja tako poslednjih nedelja televizor više nego što bi trebalo i što je zdravo. Gledam ja jedan program, pa drugi, pa okrenem treći, pa vratim na prvi, gledam, gledam i ništa mi nije jasno. Ne razumem o čemu se priča, ne znam pola ljudi koji se tu pojavljuju, ne znam koja je poenta određenih emisija, ne znam zašto se političari samo šetkaju po selima i fabrikama u odelima Hugo Bos, ništa ne znam. Ne mogu da shvatim toliku potrebu ljudi da gledaju sve te serije koje su isprekidane reklama koje traju, čini mi se, satima. Ništa ne razumem. Nisam pametna.

Šta se dešava?

Dešava se, opet naglašavam, čini mi se da sam postala glupa za tu hiperprodukciju televizijskog sadržaja. Takođe postala sam glupa i za srpski jezik, pa ne razumem pola reči koje dopiru iz elektronske kutije. Kao da mi je neko isprao mozak ili sam se teleportovala u Honduras i sad jednostavno ništa više ne znam. Čak ni kada okrenem onaj prvi kanal koji se sa ponosom naziva Javni servis ni tamo ništa ne razumem i da me Bog pita zašto kao svaki uzorni građanin plaćam pretplatu za taj program ni na to pitanje ne bih umela da mu odgovorim. Ko su ti ljudi koji donose odluke šta će se emitovati na televizijskom programu, gde su oni rasli, ja stvarno ne znam. Jednostavno ja zbog televizije sve manje znam iako je negde osnovna potreba čoveka koji gleda televizor da sazna neke nove informacije. Zar ne?

Lopovluk

Takođe, pored krađe koja se dešava (plaćanje 500 dinara za Javni servis koji je sve samo ne javni servis – uporedite RTS sa BBC), čelni ljudi samo kradu emisije koje su zanimljive prosečnom Amerikancu. Ili onom Amerikancu koji ima 38 godina živi u kući sa roditeljima i po ceo dan uživa u Mekdonaldsu. Ja to ne razumem i tačka.

Zaključak

S obzirom da se, eto poslednjih dana osećam glupo dok gledam televiziju, moram vam reći da to uopšte i nije tako loše. Mozak na ispašu pa kud koji mili moji, sve dok ne postanem pravi debeli Amerikanac!