Novosadopolis

Kada sam završila osnovne studije, rešila sam da upišem master, a potom i specijalističke i sve sam to uradila. Ne zato što sam prepametna osoba, štaviše smatram da sam prosečno inteligentna, nego zato što sam se zainatila, jer su mi svi govorili da od mene neće biti ništa pošto sam u gimnaziji bila nikakav đak. Uz pomoć malo upornosti i kojekakvih varki pregurala sam ja tu takozvanu studentsku muku. I isplatilo se. Ne zato što sam dobila posao iz snova sa abnormalnom platom, već što sada mogu sve to lepo da unesem svoj CV i da znam da mi poslodavac neće reći: Izvinite fali vam ovo ili fali vam ono. Eto, sad mi ništa ne fali, osim što sam prekvalifikovana za poslove koje bih želela pa me zato sa žaljenjem obaveštavaju da, eto gle čuda, nisam dobila taj posao. Nauka mi je donela muku!

Šta je sa ostalima?

Moj drug P ne može nikako da se zaposli jer i pored diplome ekonomskog fakulteta, nema master. A verovatno kad dobije master, neće moći da se zaposli jer nema doktorat i tako sve jovo nanovo. Igranka bez prestanka. Još jedan podatak je veoma zanimljiv. Najnovije istraživanje o potražnji poslova u našoj zemlji je pokazalo da je sve manje poslova za ljude sa fakultetskim diplomama, a sve više za građevinske radnike.

I šta nam preostaje?

Pa, takoreći ništa. Osim da zaboravimo na onu staru ‚‚studentska je muka pregolema‚‚ i da zavrnemo rukave i svi kolektivno odemo da nosimo šljunak i mešamo malter. Ne treba se stideti ni jednog posla. Ali zato, molim sve ambiciozne roditelja čija deca ne žele da studiraju da ih jednostavno ostave na miru. Nema muke bez nauke i nema nauke bez muke. To je živa istina!