Novosadopolis

Gledala sam se dugo i ogledalo pre tačno mesec dana. Gledam se u ogledalo svakog dana, ali tog dana sam se tako reći proučavala. I šta sam videla? Primetila sam da se moje telo menja. Sve je počelo da se menja, noge, zadnjica, stomak, grudi, ruke, lice. Ono što sam videla, prilično me je zabrinulo. Po prvi put sam u životu primetila da iako imam SAMO dvadeset i pet godina, počela sam malo da starim, odnosno telo mi se opustilo, a na licu sam dobila nekoliko bora.

Kao iz topa, krenula sam u teretanu. Mislim da sam otrčala u nju.

U teretani je tog jutra bio pravi raj za oči. Masa momaka i devojaka zategnutih tela sa osmehom na licu vežbala su na raznim spravama koje izgledaju kao da vam treba doktorska disertacija iz inženjeringa da biste umeli da rukujete sa njima. Krenula sam i ja da vežbam.

Kako su dani prolazili sve je manje i manje bilo tih prezgodnih ljudi koji izgledaju kao da su izašli iz Američke reklame za pastu za zube, a sve je više bilo sredovečnih ljudi koji uz suze i znoj vežbaju i pokušavaju da skinu masne naslage koje su se godinama taložile.

Počela sam da razgovaram sa njima, jer sam krenula da ovu ustanovu posećujem svakodnevno. I šta sam zaključila?

To su mahom gospođe i gospoda koji tvrde da dolaze radi zdravlja, a ako zagrebete ispod površine, videćete da se oni zapravo, isto kao i ja boje starenja i svojih mlitavih tela, naravno u mnogo većoj meri. Moram da priznam da mi ih je bilo i pomalo žao. Ne kažem da stariji ljudi ne treba da odlaze u teretanu, ali mislim da ne treba toliko da se opterećuju takvim stvarima. Svi životni periodi su lepi za sebe i čini mi se da je svaki sledeći lepši od onog prethodnog. Nije bitno kako nam izgleda lice ili telo, već ono što je u nama. Sa godinama postajemo samosvesniji i mudriji i treba da uživamo u tome.

A teretana?

U teretanu treba da odlazimo čisto radi kondicije i zdravog načina života, a ne da bismo bili lepi. U zdravom telu, zdrav duh uh!